У Регионалној привредној комори Ниш-ПКС, 1.новембра одржана је презентација пројекта „Управљање биоразградивог отпада и његова поновна употреба“ у организацији Градске општине Палилула Ниш и РПК Ниш.

О овој теми, у присуству представника локалних самоуправа Нишавског управног округа, Града Ниша, факултета Универзитета у Нишу, јавно-комуналних предузећа, ЈКП Медиана Ниш, привредних субјеката и организација цивилног друштва говорили су проф.др Виктор Симончић и мр Предраг Умичевић.

Учеснике скупа поздравили су Александар Миличевић, директор Регионалне привредне коморе Ниш и Братислав Вучковић, председник Градске општине Палилула.

Један од циљева Градске општине Палилула је да буде прва зелена општина у Србији. „Ми смо кренупи са јадном врстом кампање, како разрешити проблам тратирања отпада, пра свага биоразградиаог отпада. Тај отпад на треба да са третира као смеће, већ као један ресурс који можемо кроз поновно искоришћење да вратимо природи“, истакао је Братислав Вучковић, председник Градске олштине Палилула.

Одрживо коришћење природних ресурса укључује и одрживо управљање са биоразградивим органским отпадом што доприноси безбедности животне средине и здрављу људи. На жалост велики део органског био-разградивог отпада завршава на депонијама. Правилним технолошким процесом, коме тежимо, чуло се на скупу, од биоразградивог отпада добиће се компост као природно органско ђубриво али и биогас. На тај начин смањиће се емисија штетних гасова са ефектом стаклене баште. О новим могућностима поступања са биоотпадом и како лакше до корисног производа, на основу најновијих истраживања и примера добре праксе градова у Хрватској, Словенији и Италији говорио је професор Симончић. Развијене државе одавно имају компостане ипи имају биоплинска постројења. 

"Развијена је технологија која омогућава јако брзу разградњу биоотпада. Иначе, кад радите на компостани, брзе компостане то реше за два месеца, а онда се дошава да у кратком времену од једног дана воћ добијете материјал који има квалитет побољшивача тла и да га можате користити. То је та велика предност ове технологије“', истиче Виктор Симончић. 

„Ради се о мобилним постројењима која се могу инсталирати на пуно места. У Србији имате скоро два милиона тона биоотпада али се не раде велике компостане зато што ви тај материјал морате локано употребити. Ви направите пуно компоста рецимо у Нишу, па да га возите у Суботицу то нема вајде. Немци имају 2.500 компостана, Србија би по том мотоду требала 250 кад упоредите број становника и друго“, казао је Виктор Симончић.

 Биоматеријал се може искористити за озелењавање, за рекултивацију, за пошумљавање и за многе друге ствари, а осим тога је изузетно добар и за екосистеме.

„Идеја је да би Србија с паметном политиком могла решити сав свој биоотпад за мале паре и на тај начин би већ испунили онај циљ Европске уније да 50 одсто нешто компостира", рекао је Виктор Симончић. Он је напоменуо да се опрема производи у Смедереву. Предраг Умичевић, директор и валасник фирме „Ланд Фрионд" у Смедереву која се бави производњом компостера поручује да се ради о технологији коју су за|едно у сарадњи са Факултетом заштите животнв средине у Нишу дефинисали 2015. године, да су је развијали и да је данас та технологија присутна у земљама Европске уније, Хрватској, Словенији а до краја ове године и у Македонији и Грчкој.(Драган Видојковић)